Kriza srednjih godina?
utorak, 29.07.2014.
Ovako je to bilo
|
Nadam se da On ne čita blogove pa se neće niti prepoznati. Dakle, ja nisam zaljubljena u njega, ne očekujem da ćemo biti zajedno do kraja života ni slične gluposti, ali da sam se zapalila - jesam ... što je meni i normalno, ako s nekim vodiš ljubav redovito. Ja se nalazim u glupoj situaciji, formalno sam udana, ali s mužem nemam odnose već puno godina i ne viđamo se često jer ja zbog posla dosta putujem ... više si dođemo kao brat i sestra. Crni je mlađi od mene više od deset godina, nije u vezi, imao je par dužih veza i nije sklon avanturama. Upoznali smo se još prošle godine kad smo poslovno surađivali, ali meni je on tada bio samo klinac (mislila sam da je još mlađi nego što je). Kasnije smo počeli češće surađivati tako da smo se i izvan posla viđali na nekim poslovnim društvenim događanjima u opuštenijoj atmosferi. Bio mi je zgodan, ali ni na kraj pameti mi nije bilo da se ja njemu sviđam (mislila sam ono - prestara sam za njega) jer je on takav, šutljiv, suzdržan i na njegovom izrazu lica nema šanse da pročitaš šta misli. Mislim, često sam u društvu muškaraca na kojekakvim zabavicama i druženjima i točno odmah vidim tko kako diše, ali njega ne mogu pročitat nikako. I uglavnom, imali smo neki posao za odradit u drugom gradu gdje je i on trebao ići, a nakon posla večera pa u neki klub do jutra. Par dana prije tog puta zvao me da se privatno nađemo zbog tog projekta da to kao još uskladimo (nebitno uglavnom) što je meni bilo malo čudno, ali i dalje sam mislila da je to čisto prijateljski i poslovno. Odradili smo to oko projekta strogo poslovno pa sam u sebi pomislila, ako mi je i palo na pamet da mu se sviđam, sad je dokazao da to nije točno, jer da mu se sviđam, nešto bi rekao, nekom gestom pokazao... ali ništa. Čak sam ga gledala dok je stajao pored mene i odmjeravala, ali on je bio skroz hladan. Jedini znak koji je govorio u prilog tome da mu se sviđam je taj što se namirisao neposredno prije nego smo se našli (osjetilo se baš) i vidjelo se da je birao što će obući. Na službenom putu proteklo je sve regularno što se tiče posla i večere, a nakon večere društvo se malo po malo razbježalo i ostali smo sami. I tako smo mi rundu za rundom, meni se jezik razvezao, pričala sam o svemu i svačemu, o sebi, mužu, Mikiju.. gluposti uglavnom, a on je slušao i povremeno se ubacio kojim komentarom podrške. O sebi nije pričao osim kad bih ga nešto pitala, a i tu je bio škrt na objašnjenjima. Uglavnom, tad mi je rekao kako sam ja njemu od kad me upoznao baš dobar komad, da nije vjerovao da imam toliko godina i da sam udana, i bla bla... i tek sam tada skužila da on ustvari želi nešto sa mnom. Ali i nakon toga on se držao sa strane i ništa nije pokušavao sve dok ja nisam rekla da idemo prošetati pa da sjednemo na klupicu i počela pričati o poljupcima, kemiji bla bla i tek onda se odvažio i poljubio me. Poseksali smo se tek drugi dan. I nakon toga, ja mu pošaljem poruku dobro jutro i stavim smajlića s pusicom, a on meni odgovori dobro jutro i stavi običan smajlić. Helooou! Pa ja pusice dobivam i šaljem iz zajebancije prijateljima i prijateljicama, a on koji me ljubio (gore, dolje i svuda) ne može u poruci staviti smajlića s pusom??? Ne kužim. Od tada pa do danas šaljemo si samo obične smajliće. To mi je ustvari bio prvi znak da želi biti na distanci. Ili da možda želi da se stvari odvijaju polako. Samo u njegovim godinama polako traje puuuno duže nego u mojim. Kod mene više nema polako, što sam starija to sam direktnija, želim odgovore odmah i sada, reci što želiš, i ja ću tebi reći, bez čitanja između redova... nemam vremena za to... a onda usput, neke stvari se mogu i promijeniti, nije važno, vrijeme će pokazati... Kad smo se vratili s puta, drugi dan našli smo se na piću, malo se držali za ruke i ljubili i razišli se bez seksa. Kao klinci. Tu noć imala sam noćne more. Počelo mi se vrtit u glavi kako sam na dobrom putu da se zaljubim i da moram stati na loptu. Ne zato jer se bojim ljubavi, nego zato što mi je došlo u glavu da on to ne želi. Pa znao je da sam udana. Ne bi se ni upuštao sa mnom u vezu da je mislio nešto ozbiljnije, dapače, pomislila sam da se baš zato i upustio u vezu sa mnom, da nema obaveza. Drugi dan sam ga nazvala i teška srca rekla mu da nema smisla da se ponašamo kao tinejdžeri i da to svedemo na seksualne susrete s povremenim druženjima i na otvorenom prostoru. On je jedva dočekao da mu to kažem jer je upravo i on to mislio samo nije znao kako da mi kaže. I eto u čemu je problem. Dan prije me držao za ruku i ljubio i pravio se da je sve ok umjesto da je rekao odmah što misli. Da ja nisam ništa rekla, on bi i dalje šutio, ali bi vjerojatno počeo izbjegavati susrete izmišljajući kojekakve izgovore. To je ono što moj mentalni sklop ne shvaća. Pa reci čovječe što misliš i želiš da se znam postaviti i odlučiti želim li i ja to ili ne. Ovako nikad ne znam. I tada, kad je to rekao, rekla sam da se moramo dogovoriti neke stvari, kako i šta, pa smo utvrdili neka nepisana pravila. Rekla sam mu da želim iskrenost i otvorenost.. sve što mu smeta nek kaže i sve što želi nek kaže ... kad više ne bude želio nek isto kaže, a ne da me počne izbjegavati. Sa svime se on složio i naravno, rekao da se i ja toga pridržavam, ali imam dojam da opet ne govori sve otvoreno nego drži u sebi. Nastavit ću.... |
- 14:44 - Komentari (4) - Isprintaj - #
|
Opis bloga
Da li je to samo kriza srednjih godina ili sam sama odabrala takav životni put? Ne znam, ali nadam se da ću otkriti... Upozorenje OBAVIJEST Svi komentari uvredljivog sadržaja bit će obrisani. Copyright © 2007. krizasrednjihgodina zabranjeno korištenje objavljenih tekstova ili dijelova tekstova bez pristanka autora
Tko je tko?
Ja - žena, blizu četrdesete, u potrazi za smislom života ili bolje rečeno - u krizi srednjih godina Ostali - nećemo o njima |
